Kada je Naxi Banker radio u pitanju, uglavnom ljudi dolaze da gostuju u našim emisijama. Bilo je krajnje vreme da i mi odemo malo u goste.
U utorak, 13. decembra, ekipa našeg radija je otišla do Filozofskog fakulteta da popriča sa studentima žurnalistike i psihologije. Mora se priznati, dok smo sedeli za katedrom, bilo je jako lepo gledati ispred sebe pun amfiteatar.
Ubedili smo ih da je radio najbolji prijatelj koji je tu i da te informiše i oraspoloži, onako nenametljivo, jer je prednost što možete da radite i druge stvari dok je on uz vas. I brz je, prvi može da prenese informaciju, istog trenutka kada se nešto i desi. I ubedili smo ih da biti radio voditelj nije posao već dijagnoza, da mediji uđu pod kožu i da ko se jednom bavi ovim poslom nikada ne može da prestane, bilo kakva karijera da ga eventualno čeka kasnije.
Kako red nalaže, reč je prvi dobio Mario Radojković, direktor radija. Ispričao je studentima kako posluje radio-stanica u 21. veku, šta podrazumeva format radija i kako je sve to počelo. A počelo je tako što su dva vlasnika jedne lokalne američke radio-stanice, koja je jako loše poslovala i bila pred gašenjem, otišli u bar, da se uteše i dogovore šta im je činiti. U jednom trenutku su primetili da gosti bara, dok biraju muziku na džuboksu, uglavnom biraju jedne iste numere, iako ih ima dosta u ponudi. Istražili malo, smanjili broj pesama na svom radiju i njihova stanica je nedugo zatim postala najslušanija u tom delu zemlje. I tako su, kaže Mario, utrli put formatiranju i kako, poštujući pravila formatiranja, radio ostaje omiljeni medij i ne gubi bitku u borbi sa novim medijima.
- Nataša Disić, sa kojom svakoga jutra započinjete dan uz Startovanje, startovala je i voditeljsku priču. Govorila je kako se biraju teme za program i kome su, pre svega, namenjene. Podvukla je kako se zanimljive priče kriju svuda oko nas, samo ih treba uhvatiti. Razgovor dve gospođe dok čekaju autobus, misteriozne strelice iscrtane na asfaltu, nakrivljena reklama na višespratnici u centru, priče su svuda, samo ih treba lepo ispričati. I zabaviti i nasmejati ljude, jer svaki dan treba da startuje s osmehom.
- Marko Jovanović Markonjero je, već po pravilu, vijugao, kao što to čini svakoga dana od 10 do 14h. On je savetovao da se sve lepo najpre ispiše, da ne bi došlo do grešaka. Baš kao što je on na šest stranica ispisao sve što je želeo da ispriča studentima, ali nije bilo dovoljno vremena. (Naravno, to ga nije sprečilo da se nakon predavanja malo zadrži sa studentima da dopriča svoju priču).
- Jelena Đorđević koja vam pravi društvo dok završavate radno vreme i krećete ka domu svome uz Štikliranje je rekla kako ima dve misije. Jedna je da dokaž
e nevernim Tomama, koji tvrde da se u gradu ništa ne dešava, koliko greše. Dobrog provoda, pre svega kulturnog, ima i više nego što bi čovek mogao da poželi, samo treba da taj čovek bude obavešten. A druga je da se bar jedan slušalac nasmeši dok je sluša.
Pričali smo im i o reklamama koje smo radili, o osnovama marketinga jer od njega radio živi, čuli su i primere naših radijskih priča. Savetovali da, ako zaista žele da se bave onim što studiraju, nema odustajanja. A na komentar da za novinare nema posla odgovorili smo da posla uvek ima, ako je neko dovoljno željan da ga nađe.
Sva ova priča mogla je da traje i dosta duže, samo da je Filozofski fakultet imao nešto duže radno vreme. Voditeljima je posao da pričaju, a studenti su se pokazali kao jako pažljivi slušaoci sa dosta pitanja. Ali biće vremena i za nastavak. Naxi Banker radio je uvek tu da posavetuje, usmeri, pomogne i prenese znanje koje ima svima koji žele. Pa ako spadate među te, tu smo, na 98,3 u Voždovoj 13.
