Svi se mi bavimo zdravim životom u poslednje vreme, ali se više bavimo pričom o zdravom životu nego konkretno, u praksi. A pravi primer kako praksa uspeva je Aleksandar Stevanović. Imao je 147 kilograma i kaže da ga je bilo lakše preskočiti nego zaobići. Šta se desilo pa se Aleksandar trgao i rešio da promeni svoj život?
Aleksandar: Moja težina je uticala na moje zdravlje. Kao i većina ljudi, i ja sam se rešavao da se bacim na rešavanje problema, danas, sutra, danas, sutra, ali… Stresan život, posao, neredovna ishrana… Ja sam vlasnik auto škole, u kolima po čitav dan, jedeš usput, kad uhvatiš pauzu i tako je i nastao problem sa kilažom što je dalje uzrokovalo gomilu zdravstvenih problema, od pritiska do srčanih oboljenja. Dobio sam praktično žuti karton i morao sam nešto da preduzmem.
-A da li si nekada ranije pokušavao da držiš neke dijete?
Aleksandar: Pa ne mogu da kažem da jesam. Razmišljao sam o tome, jesam, ali problem je u tome što kada kažemo „dijeta“ odmah pomislimo na odricanje od hrane. Ali, kada je u pitanju hrono ishrana, to je nešto drugo. Ja sam nakon ovog režima sebi obećao da se nikada više neću vratiti starim navikama.
-Dakle, čvrsto si odlučio da menjaš nešto u svom životu i otišao si u Polikliniku Dr Nikolić?
Aleksandar: Pre no što sam otišao kod njih, od svog dobrog prijatelja sam dobio informacije o hrono ishrani, kaže on meni jedeš, a mršaviš. A ja njemu kažem, ma hajde, nemoj meni da prodaješ te priče. Međutim, jednog dana je došlo do tog zdravstvenog problema. Kolege s posla su me odvezle u hitnu, moje srce je radilo sa svega 30 odsto snage, dva dana sam bio u Radonu na aparatima i lekari su se doslovce borili za moj život.
Kada se sve to završilo rešio sam da odem u Polikliniku Dr Nikolić i javim se doktoru Peđi koji me je kompletno pregledao i, zahvaljujući njemu, od tog 14. decembra ja sam postao novi čovek. Pored svih kardioloških pregleda otišao sam i u njihov nutritivni centar gde su mi izmerili težinu, sve ostale parametre i, najbitnije, na osnovu stanja mog organizma, odredili šta to meni smeta od namirnica.
-I, šta su ti zabranili da jedeš?
Aleksandar: Pa, ono što sam ja voleo da jedem je riba. Međutim, ispostavilo se da su meni ribe smetale, da me je to gojilo. Jeste, malo je čudno i ja nisam verovao. Riba je zdrava. Ali kako sam to izbacio iz ishrane, ja sam sa 147 kilograma stigao do 112.
-Ali nije poenta isključivo u kilogramima?
Aleksandar: Poenta je u tome da se ja osećam neuporedivo bolje. Evo, ja se 15 godina nisam bavio nikakvim sportom. A nakon tri meseca ovog režima, ja sam počeo da igram fudbal. I sada jednom nedeljno idem na fudbal. Imam više snage, energije, osećam se kao da mogu da poletim.
-Da li se desi da te prijatelji na ulici ne prepoznaju?
Aleksandar: Dešava se često. Ne mogu da veruju. I već ne mogu da izbrojim koliko je poznanika, videvši k
ako sam ja uspeo, pošlo mojim stopama. I prijatelji, i porodica, žena i deca, kumovi, svi su sada fit.
Ovo je način ishrane gde je najbitnije paziti na vreme, kada se jede, koliko vremena prolazi između obroka i hraniti se namirnicama koje odgovaraju našem organizmu. Meni je cilj da nastavim sa takvim načinom ishrane i nadalje. Nema ograničenja količinski, jedeš koliko možeš i koliko želiš, samo je bitan razmak između obroka. Nema grickalica i grickanja, nema onoga da kada si nervozan gricneš nešto tamo i onamo, to je organizmu stvaralo najveći problem.
Cilj mi je da se spustim ispod stotke, da se sa 147 kilograma spustim ispod stotke. Potrebna je samo jaka volja, a najvažnije je da se čovek obrati pravim ljudima koji znaju šta rade, nutritivnom centru Poliklinike Dr Nikolić i nema greške.
Na fotografijama možete da vidite koliko se Aleksandar promenio nakon odlaska u Polikliniku Dr Nikolić. Dobro pogledajte, to možete da budete i vi, samo je potrebno da čvrsto rešite.