Kada bi vam rekli da postoji nešto što leči preko 50 bolesti, verovatno biste pomislili da se radi o nečemu jako savremenom, možda o nekom ultramodernom i multifunkcionalnom aparatu. Naprotiv, radi se o metodi staroj 5000 godina. Podjednako uspešna i danas, primenjiva i na bolesti i stanja koja su u vreme kada je nastajala bila još nepoznanica. Reč je naravno o akupunkturi.
Razvila se pre 50 vekova u Kini, kao terapija otklanjanja bola i lečenja bolesti pomoću tankih iglica koje se zabadaju pacijentu u precizno određene tačke. Po kineskoj tradicionalnoj medicini, akupunkturne tačke su smeštene duž linija (meridijana) po kojima teče „či“ tj. naša vitalna energija.
Akupunktura je još krajem 19. veka postala široko prihvaćena na zapadu kao prirodan način lečenja bez bola i bez ikakvih štetnih posledica po organizam. Poznato je da na engleskom dvoru članovi kraljevske porodice obavezno bar jednom nedeljno idu kod svog akupunkturologa. Sedamdesetih godina prošlog veka priznata je od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) kao zvaničan vid lečenja.
U Srbiji se ovu metodu kao vid terapije imaju i Vojnomedicinska akademija kao i Institut za reumatologiju Srbije.
Akupunktura često priskače u pomoć tamo gde savremena medicina ne može da deluje. Tokom tretmana se luči endomorfijum koji deluje jače od morfijuma, te je odlična za pacijente koji su alergični na anestetike. Tretman se izvodi u strogo sterilnim uslovima, što znači da koža mora da se očisti alkoholom ili jodom i da se koriste sterilne igle koje prodiru u kožu. Igle stoje na akupunkturnim tačkama najviše pola sata.
Za akupunkturu kažu da je to medicina bez štete, kontraindikacija i komplikacija.
“Tretmani se rade iglama napravljenim od plemenitih metala, a broj igala koje se koriste i dubina uboda zavise od stanja pacijenta i vrste poremećaja. On za to vreme leži udobno i mirno u položaju u kojem se oseća potpuno opušteno i prijatno.” kaže Prim. dr Draginja Manić iz Poliklinike Longa Vita u Nišu gde se ova metoda uspešno sprovodi i sve je popularnija među pacijentima.
Svetska zdravstvena organizacija je 1979. godine napravila listu bolesti za koje preporučuje da se leče akupunkturom. To su, pre svega, povrede mekog tkiva, mišićni spazmi i iščašenja. Kod hroničnih bolesti koštano-mišićnog sistema, akupunktura se primenjuje uz ostale terapije: fizikalnu terapiju ili blokade. Dosta se koristi i kod respiratornih, gastrointestinalnih, ginekoloških, genitourinarnih i neuroloških bolesti, postoperativnih bolova, osteoartritisa, mučnina i povraćanja u trudnoći.
“Može da se primeni kod svih uzrasta i dijagnoza jer će ih sigurno ublažiti, ili izlečiti.”, kaže doktorka Manić.
Pozitivno se pokazala kod upale sinusa i sluznice nosa, obične prehlade, upale krajnika, bronhitisa, astme, konjunktivitisa, dečje kratkovidosti, nekomplikovane katarakte, zubobolje, boli nakon vađenja zuba, upale desni, upale ždrela, spazma jednjaka, štucanja, gastritisa, čira, kolitisa, dizenterije, zatvora, dijareje, glavobolje, migrene, paralize lica, pareze nakon moždanog udara, neuropatije, išijasa, smrznutog ramena, teniskog lakta, bola lumbosakralnog područja, osteoartritisa, hipertenzije, odvikavanja od pušenja, skidanja kilograma, hormonskog disbalansa…
Mora li se čovek razboliti pa da započne akupunkturu?
Nikako! Tradicionalni kineski lekari i njihovi pacijenti akupunkturu upravo mnogo više koriste u prevenciji, nego u lečenju. Drugim rečima, ne samo da leči čitav niz bolesti i stanja, već može koristiti i u svrhu očuvanja dobrog zdravlja.