Kristina Kovač je žena sa kojom uvek imaš i razloga i povoda da pričaš. Nije da nisam pokušavala više od nekoliko puta, i uvek su povodi bili jako dobri. Ali ona želi da priča samo o svojoj muzici i eto moje sreće kada se pojavio najbolji mogući razlog. Pesma koju je ona napisala, jedna od naših kandidata za Evroviziju, pesma “Moj prvi ožiljak na duši”, koju peva mlada Nađa Ordagić. Jedva sam čekala da okrenem Stokholm, gde Kristina živi, i odmah prešla na stvar.
Za samo 24 sata pesma je imala preko 30 hiljada pregleda, a sada posle vikenda već ima ihahaj…
- Hahaha, ja sam presrećna iz prostog razloga što znam da ni Nađa ni ja nemamo takozvana “leđa” koja danas mnogi imaju u muzičkoj industriji u Srbiji, u smislu da su tu razni lobiji. Nađa je devojka od 17 godina, a ja sam autor koji je bio najpopularniji devedesetih godina, zato sam presrećna jer znam da je taj reach koji smo napravili organski. Mislim da je za njega zaslužna isključivo pesma i moja “stara slava” što bi se reklo.
Pesma je tako iskreno tinejdžerska, kako si uspela da se vratiš u to doba i da tako dočaraš tu prvu tinejdž ljubav i bol posle prvi put povređenog srca?
- Znaš šta, mene je Nađa strašno inspirisala, i svojim karakterom i pre svega svojim glasom koji mi se jako, jako, jaaako dopada, tako da mi nije bilo teško uopšte. Druga stvar, ja mislim da je jedna od lepših osobina ove pesme što u isto vreme zvuči kao da je pisala tinejdžerka, ali mislim da jako dobro korespondira sa zrelim ženama, u smislu da jako budi tu devojku u svima i te uspomene na prvu ljubav koja se nikad ne zaboravi, naročito ako je bila nesrećna, a u ovoj konkretnoj pesmi je o tome reč, zato je u pitanju “ožiljak na duši”, a ne lepa uspomena. Zato možda korespondira i sa sredovečnim ženama, kakva sam ja kao autor i kao žena, tako da je meni jako drago ako dotakne sva godišta i sve generacije, jer mislim da stvarno nema osobe koja nije doživela neki prvi heartbreak i ne zna da to zauvek žiga i seva i boli.
Ja je slušam i bukvalno mi se film razvija pred očima, onaj holivudski tinejdžerski film, i iskreno se nadam da će uskoro i spot da se napravi, da odgledam taj film, a ne samo da ga vrtim u glavi.
- Hahahaha, pa znaš kako, što se spota tiče, nažalost, to košta. U ovoj fazi sam ja finansijer cele stvari, tako da nisam sigurna da će spota biti, bar ne u ovom trenutku. E sad, ako pobedimo daće Bog, pa da bude posle spota, ali videćemo, o tom-potom. Meni je najvažnije da prosto ljudi kojima se ta pesma svidi, da glasaju za nju, a da ne ostane samo na tome “jao meni se mnogo sviđa, al me mrzi da se bavim time” jer pesma je na takmičenju i cilj je pobediti. Naravno da će biti ok i da ne pobedimo, ali vezano za pesmu Evrovizije jako je važno da svi ljudi koji se zaljube u pesmu pomognu pesmi i Nađi tako što će da glasaju.
Mene i pesma i muzika i Nađina interpretacija podseća na neke svetske tinejdž zvezde tipa Tejlor Svift ili Selenu Gomez, Majli iz njihovih zvezdanih trenutaka…
- Pa dosta ljudi je to reklo! Mislim da tu najveću zaslugu nosi moja ćerka Tara koja ima 14 godina. Prosto, sa njom sam se i naslušala i nagledala takvih filmova. Još veći kuriozitet i filmova moje mladosti koji se njoj sada sviđaju. To je vrlo interesantno, pošto današnji tinejdžeri slabo gledaju to. Međutim, ja sam jedna od onih mama koje insistiraju da se gleda i staro i novo, i važno i manje važno, tako da Tara voli i „Pretty in pink“ i „St Elmos fire“ i sve te omladinske filmove iz mojih tinejdžerskih dana. Ali eto, Tara je najzaslužnija za to što mi je negde u mojoj glavi jako blizak taj tinejdž zvuk i generalno kroz Taru sam naučila i zavolela konkretno američke kantautorke kao što su Olivija Rodrigo, Tejlor Svift, uopšte taj amerikana zvuk koji meša taj da ne kažem folk, jer kod nas folk znači nešto drugo, ali taj akustik organski zvuk, to mi je super i to mi je jako blisko.
Ja sam sigurna da ćemo jednog dana baš dosta da pričamo i o Tarinom talentu i o njenoj muzičkoj karijeri, kada za to dođe vreme. A Nađa, nju si ti pronašla i otkrila?
- Jesam, kako ne. Meni je Fejsbuk u tom smislu promenio život na mnogo načina, pa eto i ovoga puta ponovo, tako što sam uspela da nađem Nađu preko Fejsbuka. Ja sam na svom profilu na Fejsbuku objavila da tražim mlade talente koji bi voleli da pevaju neku savremenu pop muziku i da se prijave sa mojom pesmom za Evroviziju. Dobila sam gomilu raznih prijava, bilo je tu stvarno jako dobrih pevača, čak i više pevačica nego pevača. Ja čak ne mogu da se setim da li sam tražila isključivo žensko, da, moguće da sam tražila isključivo žensko. Ali u svakom slučaju Nađina je bila jedna od tih prijava i ono što me zabrinulo, iako mi se odmah jako dopala njena prijava, ona je upravo pevala pesmu Olivije Rodrigo, zabrinule su me njene godine jer nisam bila upoznata sa pravilima konkursa, da li je sedamnaest godina premalo za izvođača. Zato joj nisam ništa obećala odmah, samo sam napisala da mi se jako sviđa to što je poslala i da jako lepo peva i da ću da se javim možda kada vidim, kada probam da proverim da li može maloletna osoba da se prijavi. I prošlo je neko vreme, proverila sam i shvatila da može i shvatila da od svega što sam dobila da me najviše inspiriše Nađin glas. Ona ima neku predivnu vazdušastu, nežnu boju glasa i jako zrelo osećanje za nekoga ko ima sedamnaest godina. Ja verujem da je to uspela da prenese i u pesmi dok je pevala, to smo snimali ovde u Stokholmu pre samo dve, tri nedelje. Ima strašno zrelo osećanje za svoje godine i jako dobro prenosi emociju kroz pevanje, što je meni najvažnije od svega jer ja mislim da je već naveliko poznato da ja mnogo više cenim to kod pevača nego tehniku i neke velike virtuozne “ukrase” što bi se reklo.
Kristina, od sveg srca čestitke tebi na tekstu, Nađi na tome kako je iznela pesmu, ali bogami i britanskom kolegi Timu na kompoziciji, veliki pozdrav od nas i za njega.
- Jao, on je oduševljen! Njemu je sve ovo toliko zabavno i nadam se da će moći da dođe na finale, ako uđemo u finale znam da će dati sve od sebe da dođe.
Mi u to ne sumnjamo i radujemo se stvarno da i tebe i njega vidimo u Srbiji.
- Znaš šta, uvek možete da pomognete, da zavrtite pesmu, da podržite… Ja sam sigurna da će mlada Nađa pre svega biti jako zahvalna na bilo kojoj podršci upravo zato što je bilo koja podrška iskrena u ovom slučaju.
Pa šta misliš, čemu ovaj razgovor, hahahaha. Ajde, pa se čujemo nadam se i posle finala, ako treba da čestitamo pobedu i poželimo srećan put u Liverpul.
- Važiiii, ajde čujemo se, ćaoooo.
Teško je pričati sa Kristinom Kovač. Samo zato što imaš želju da pričaš i dalje, još i još. Nadam se da ću uskoro opet imati prilike, da ću imati najlepši razlog. Do tada, evo, preslušajte pesmu, strpite se do 1. marta kada će Nađa da nastupi u prvom polufinalu, pa, što reče Kristina, ako vam se dopadne, uradite nešto, glasajte za Nađu i “Moj prvi ožiljak na duši”.