U studiju Naxi BANKER radija danas smo ugostili našu dragu koleginicu, novinarku RTS-a, Draganu Sotirovski. Dragana je ovogodišnja dobitnica nagrade za novinarsku hrabrost koja se dodeljuje u znak sećanja na novinara Milana Pantića koji je 2001. ubijen u hodniku ispred svog stana.
Dragana, recite nam da li se ova nagrada dodeljuje za neku konkretnu priču, ili za sve što ste do sada uradili?
Dragana Sotirovski: Ovo je novinarska nagrada za
hrabrost za sve ono što je do sada urađeno. Meni je drago što su me ljudi koji imaju prava na predlaganje predložili. To su ljudi iz UNS-a, iz NUNS-a, porodica pokojnog Milana Pantića, kolege novinari jagodinskih medija, i zaista sam presrećna. Istovremeno sam bila i mnogo tužna, kada sam videla porodicu pokojnog kolege Pantića. Znate, u tom trenutku vam prođe sve kroz glavu. To što se njemu dogodilo 2001. godine može da se dogodi bilo kome od nas. I što je najgore, vi nemate nikakvu sigurnost u ovom poslu, i šta može da vam se desi… Razmišljala sam… OK, ja imam 44 godine pa šta će da mi se d
ogodi, pola života sam proživela. A šta ako se dogodi nešto vašoj deci? Ja imam troje dece, vraćaju se uveče iz škole, prolaze kroz park, izlaze u grad… Trebalo bi da poremetite i njihov život zarad onoga što radite. Pa kažete “Bože, a što ja sve to radim?”. Ništa ja nisam više ili manje plaćena zato što radim nešto što vidim i što mi smeta i što smeta drugim ljudima, a ja treba da ćutim. Pa onda kažete – ne, ja ću da radim, pa nek se desi šta se desi.
Dakle, da li je za hrabrost ili… Ja često kažem, u šali, između hrabrosti i ludosti tu je linija vrlo tanka…
Kompletan razgovor sa Draganom Sotirovski možete da poslušate klikom ovde…