Od pustinje do šume zahvaljujući Nišlijki Veseli Tanasković

Velika je čast i zadovoljstvo ugostiti jednu ovakvu osobu. Jednoga dana pričaćemo deci kako je u naše vreme Sahara bila pustinja, dok je oni znaju kao jedno zeleno mesto. A mi znamo osobu koja ju je načinila zelenom. Nišlijka Vesela Tanasković će to da uradi.

Iskoristili smo priliku da je malo “ukrademo” dok je u Nišu, na godišnjem odmoru, i da pitamo: kada se rodi neka ovakva ideja, ideja koja će promeniti Svet, kakav je taj trenutak? Da li se tada dese munje i gromovi, vatromet u glavi?

• Pa nije to odjednom, to je više istraživanje. Onog trenutka kada smo moj mentor na doktorskim studijama i ja shvatili da je to zaista moguće, to je bilo povezano sa drugim jednim istraživanjem u američkom Jelouston nacionalnom parku. Vukovi su bili istrebljeni sa te teritorije, nije ih bilo tridesetak godina, i onda su ponovo uvedeni u taj ekosistem. Sedam vukova je toliko uticalo na taj sistem da su promenili čak i tok reke. Eto kako jedna stvar u prirodi utiče na drugu. Mi smo shvatili da je sve moguće i tražili smo taj eko – okidač, to nešto toliko malo što može da se uvede i da promeni ceo ekosistem. To želimo mi da uradimo sa Saharom.

Da li se i ranije radilo na tome da se ozeleni Sahara, da li je neko to pokušavao pre vas?

• Bilo je dosta različitih pokušaja ka ozelenjavanju pustinje, ali to su više bili pokušaji da se poboljša poljoprivreda u tim delovima gde je pusto, a manje da se promeni sama klima. Geo inženjering, tako se zove ta nova nauka i mlada je, tek u poslednjih desetak dvadesetak godina je zaživela, od kada imamo problema sa klimom. Postoje različiti pravci u toj nauci a neki sa kojima se najviše ekperimentiše su recimo “aero soil” iliti sejanje oblaka, prave se veštački oblaci u pustinji. Ili se diže donji sloj vode u okeanima i menja sa gornjim da bi se rahladila ta površinska voda. Ovaj deo sa pošumljavanjem je najbezbedniji i najsigurniji, zato što posaditi drvo nema nikakav štetni efekat, pogotovo ako se fokusirate na lokalne endemske vrste, kao što se ja u mom projektu fokusiram. Ja ne želim da tamo sadim ovdašnje drveće, već drveće Sahare, koje se i prirodno nalazi tamo.

I, kada možemo da očekujemo da Sahara bude zelena?

• Ako dobijemo sredstva od Ujedinjenih nacija, projekat u Egiptu će početi 2025. godine i mi imamo šanse da do 2030. završimo naš projekat i da Sahara postane zelena do 2045. To ne znači zelena kao Amazon, nego saharski zelena.

NASA je prepoznala tvoj trud i talenat, kako je bilo raditi tamo?

• Baš interesantno. Taj njihov kamp, jedan od mnogih koje imaju, se baš bavi posmatranjem klimatskih promena na čitavoj planeti Zemlji i to je baš onaj kamp iz kog su prvi astronauti išli na Mesec.

Zamisli, spavaš u krevetu u kome je pre tebe spavao Nil Armstrong, neverovatno! Dakle, prvo NASA, onda pravo u Dubai, a šta se dešava sa Srbijom? Mi znamo da se kod nas, nažalost, velike ideje i veliki talenti ne podržavaju koliko bi trebalo.

• Ja sam uvek raspoložena za projekte. Sada trenutno pregovaram sa nekim ljudima oko Tehnološkog parka koji treba da se izgradi u Nišu. Ja u Srbiju mogu da dođem samo ako imam neki posao, pa ako sve bude išlo kako treba, biću savetnik u Parku.

Ti imaš i svoj startap, šta ljudi tamo mogu da vide i saznaju?

• Aforest4future, tako se zove, je nevladina organizacija sa sedištem u Beču, koja se bavi pošumljavanjem pustinja. Pošto je svaka pustinja malo drugačija i ima drugačije vrste endemskog bilja i životinjskog sveta, mi radimo projekte za svaku pustinju posebno i konkretno, šta je potrebno da bi se ona ozelenela. Naš krajnji cilj jeste upravo da pošumimo Saharu i sve što radimo vodi ka tome.
• Jedna od tehnologija koju je razvio naš startap Afforest4future u saradnji sa agencijom NASA je prva veštačka inteligencija koja se fokusira na pošumljavanje pustinja. Zbog toga smo i pozvani u Dubai, jer je to prva veštačka inteligencija koja uzima te satelitske slike visoke rezolucije, analizira ih i onda nalazi te lokacije u pustinji koje mogu da se pošume tom endemskom sortom za 2 do 5 godina, bez navodnjavanja. Možda je tu neko mesto, samo dva metra dalje, a potrebno je mnogo više truda i vremena da bi se pošumilo.

Pošto retko uspevaš da dođeš u Niš, šta ti najviše nedostaje? Kažeš da mnogo voliš tursku kafu, da li je imaš u Beču gde sada živiš?

• Da, u Beču ima turske kafe. Ima i u Dubaiju odlične turske kafe, ali još više mi se sviđa arapska kafa. Ista je kao naša, ali je sa začinima i mnogo je lepa. Služi se u onim malim šoljicama, fildžanima, kao kod naših baka.

Dakle, kafe ima, ali čega nema? Šta ti nedostaje odavde?

• Najviše mi nedostaje moja porodica. Prijatelji su svi negde drugde, pa najviše volim da dođem u Niš u avgustu, tada su svi ovde.

Šta je sledeće što planiraš da radiš?

• Imam sastanke u Ujedinjenim nacijama, u odseku koji se bavi borbom protiv pustinja. Ova dekada je dekada borbe protiv pustinja. Predsedništvo je u Beču i sa njima trenutno najviše sarađujemo i očekujemo njihovu najveću podršku.

Kada se pogledaš u ogledalo, da li ti padne na pamet da si ti jedna od osoba koja će, kao Tesla, promeniti svet?

• Ne, ako bi neko tako razmišljao onda bi mnogo “poleteo”. Svako treba da radi ono što voli. Ja sam uvek radila samo ono što volim, i dok sam bila ovde i kada sam otišla u Beč. Ja sam srećna što sam kao mala znala šta volim. Oduvek sam volela ovu planetu i prirodu. Bilo šta da radiš, šta je poenta ako to ne voliš? Ne mogu da zamislim da radim neki posao od 8h do 16h i da se posle isključim. Ja ono što radim moram da volim i da to radim non-stop. Moj tim je trenutno na preko deset lokacija, od Dubaija, Buenos Ajresa, Kalifornije, preko Nikaragve, Singapura do Helsinkija, tako da ne mogu da radim od 8h do 16h, već non-stop.

Pošto stalno radiš, da li imaš neki ventil?

• Volim jogu, volim da meditiram. Imam psa i mačku koje viđam samo kad dođem ovde. Volim da izlazim, volim da idem na plažu, da skijam, da ronim.

A da li je Vesela otkrila da li u Dubaiju šeik pije šejk, da li ljudi u belom svetu znaju šta njeno ime znači i šta je zapravo želela da studira, pogledajte u našem videu.